Anything but ordinary...

Nova godina, novi ciljevi, nove zelje...

Ovom blogu je dosao kraj, ovo je poslednji post.

Ovim zakljucavam jedan period koji zelim da ostavim iza sebe.

P.s. Mozda ipak...ne bi bilo lose da, ukoliko vam se i dalje citam, mi posaljete privatnu poruku ovde :)

Sve najbolje u 2010.
Goxy

 Ona se uplasila... <3

Imala je tada samo 5 godinica, i iako su je zvali da igra, ona je imala tremu i uplasila se...

Hteli su da je opuste, mada su mogli i vise da se potrude... Rekli su joj da pritisne broj 5 na telefonu, a kada se culo ono "tktktktktk", zamolili su je da pritisne zvezdicu pa peticu. Ipak, ton koji je usledio, samo ju je jos vise unervozio... Ona je bila malaaa, i uplasila se :S <3

 Nije bilo nikog starijeg pored nje, da je ohrabri, da joj pomogne... Bila je potpuno sama, sa telefonom u ruci, i strahom u sebi...

 Razumljivo, jer je bila malaaa, i tada je imala samo 5 godinica... <3

Mnogo sam zapostavio ovaj blog :D
On mi je drugar i u dobru i u zlu, ali izgleda vise u zlu. Kada je dobro, kao sada, retko ga se setim. Jako sam nezahvalan :D

 Jedan mali list je otpao sa vrha najviseg drveta, i lagano se, lelujajuci, spusta na zemju. Cas se okrene na jednu, cas na drugu stranu. Vetar se poigrava njime, a on je slabasan da mu prkosi. Ali to je dobar vetar. Topao, brizan i znatizeljan, a samo povremeno ga zameni hladan i ostar. Mali je list. Ali je njegova radost velika.
  Za neke listove, rastanak od grana predstavlja kraj zivota, dok za neke, pak, predstavlja nov pocetak, neiscrpiv izvor beskrajnih mogucnosti koje im vetar pruza.

  Dobar vetar, zelim svakom listu koji je ovo procitao.

%~  |~+  +*%  /@?  \!*-~|~*:.
 

 Docekah svoj debi na ovom festivalu. Naravno da sam slusao
mnogo prica, medjutim ipak je mnogo lepse kada svojim ocima dozivite nesto. Pokusacu sve da skratim.

 Dosli smo nesto ranije, pa smo izbegli guzvu na ulazu. Odmah na samom pocetku, dobili smo satnicu izvodjaca, ali i mapu Petrovaradina koju sam dosta proucavao. Najvise sam iscekivao Arctic Monkeys-e, ali najpre je trebalo odslusati Lily Allen, kao uvertiru (ona je takodje bila na main stage-u). Znam jednu njenu pesmu inace (zapravo dve, ali to sam tek kasnije shvatio kada sam cuo pesmu Smile za koju nisam znao da je njena). Pesme joj dobro zvuce kada se izvode live (kao i sve pesme na ovom festivalu inace) medjutim kroz njih nije mogla da pokaze nikakve glasovne sposobnosti. Takodje nije propustila priliku da pokaze svoje obline zeljnom narodu ;p Sve u svemu, jedva sam cekao da zavrsi. A onda... :D

Mankijzi :D Nazalost, nisam uzivao u pesmama koliko sam mislio da hocu. Iako nisam bio u sredini, bio sam propisno ispolivan pivom, kao i udaran od strane pijanih stranaca (uglavnom stranaca) kojima je bilo najvaznije da se iskacu i izudaraju nego da slusaju muziku. No, verovatno je moja greska sto to nisam ocekivao (vidi se da nisam bio ranije ;p ).
Znao sam svaku drugu pesmu, i sve u svemu dobro sam se proveo. Vredelo je cuti ih :D

Drugog dana smo pokisli. Opet nesto sto me je dosta nerviralo :S Duvao je vetar, i nekako sam mrzovoljno dosao do mejn stejdza, ne bih li prisustvovao nastupu Korn-a. Srecom, uspeli smo da se zaklonimo ispod nekih najlona, te mi je i raspolozenje znatno skocilo. Korn je imao super nastup. Nisu mi omiljeni bend, volim svega 4-5 njihovih pesama, medjutim umeju da zapale masu :D

Treci dan mi je bio ubedljivo najbolji :D Razlog je naravno -Moby, mada moram da spomenem i Kraftwerk, koji takodje nije prosao nezapazeno kod mene. Istina, nisu mi se svidele sve njihove pesme, medjutim pojedine su zvucale sasvim okej i drugacije, i postaracu se da ih nabavim :D

Moby - ubedljivo najbolji koncert/nastup na kojem sam prisustvovao u svom zivotu :D Pitao sam se kako ce izgledati njegov nastup imajuci u vidu da su mu pesme dosta lagane, a ne festivalske. Medjutim, bilo je sjajno! Velika kolicina energije kojom je Moby zracio, presla je i na sve nas, a narocito na nas koji smo bili u prvim redovima :D Imao je odlicnu podrsku u vidu dve jako dobre pevacice. Jedino mi je zao sto nisam cuo South Side, medjutim zaista nemam sta da mu zamerim. Stavise, zbog izjave kojom se izvinio za zlo koje Amerika cini prema drugim narodima i napljuvao Dzordza Bus-a, jos vise sam ga zavoleo :D

I na kraju, The Prodigy. Sigurno je njihov nastup ogromnoj vecini posetilaca bio kruna ovog festivala, medjutim ne i meni. Dok su se ljudi gurali da budu sto blize bini, ja sam stajao pozadi, ispod videobina, i bez imalo tenzije i laktanja odslusao i odgledao njihov nastup. Cenim Prodigy, ali ipak ne toliko da bih se gurao napred. Moram priznati da nema boljeg benda od njih kada je lozenje mase, skakanje i gubljenje u pitanju. Umeju da naprave atmosferu koja se pamti. Ali za razliku od Moby-jevog nastupa, nisam osetio nikakve emocije prema njihovim pesmama, niti sam ocekivao da cu osetiti :)

Moram jos nesto da pomenem. To je Silent Disco, koji me je bukvalno - odusevio :D Svi igraju, a nigde muzike, a sve zato jer svaki posetilac ovog stejdza dobije bezicne slusalice. DJ je bio neki Holandjanin, i zaista je izvrsno miksovao muziku. Od Roka i Grandza preko Hausa i Diska. Stalno je menjao zanrove i muzika je zaista bila fenomenalna :D Jako mi je krivo sto sam samo prva dva dana isao tamo, ali dobro :)

Sve u svemu, utisci su fenomenalni :D Osim velike guzve koja je iritirala, i poneke pijane budale, sve je bilo zaista sjajno. Siguran sam da je ovo samo prvi Exit u nizu kojem cu prisustvovati, i jedva cekam da cujem koji ce izvodjaci doci sledece godine :D

U poslednje vreme me impresionira ljudska psiha.

Uvek sam se trudio da je shvatim, medjutim nikada se nisam toliko udubljivao u nju kao sada.
Impresionira me cinjenica da je moguce shvatiti jednu prostu stvar na mnogo nacina. I vise od mnogo. Moguce je jednu stvar doziveti na hiljade nacina. Kako onda bilo ko od nas moze da tvrdi da je njegov pogled ispravan? Zar to nije cak i sebicno, bezobrazno? Trudicu se da sto je moguce vise razdvojim svoju subjektivnost od realnog stanja, iako je opet ta realnost veoma diskutabilna.

Ali sa druge strane, i nasa subjektivnost je veoma diskutabilna. Problem je sto smo uvek spremni da osporimo realnu stranu, dok subjektivnoj slepo verujemo. To nas, valjda, i cini ljudima.

Zato treba ostati covek do kraja. Govor je veoma mocna stvar, ako ga pravilno upotrebljavamo.

Neke stvari nemaju cenu. Obecavam da necu dozvoliti da mi
pesak ovog dana iscuri iz ruku.

Uz malo vode i pomoci, posluzice mi da ga oblikujem u nesto prelepo,
kao sto je lezanje na planeti.

...i neka cutnja obelezi istinu...
...i neka nikad ne izbledi...
...i neka se uvek seca...

Mica hoce.


Pada kisa. Posmatram je kroz prozor vec desetak minuta. Moram priznati da je divna. Grmljavina mi prija kao neka omiljena pesma.